Св. Архијерејска Литургија и народни сабор у Смедјериду.

У недељу 09. јуна неће бити Св. Литургије у Халмстаду.

Св. Архијерејска Литургија се служи у Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду са почетком у 10.00 ч.

После Св. Литургије следи народно весеље.

ДОБРОДОШЛИ!

(Smedjeryds кloster)

Смедјеридски манастир

 Духовни и културни центар наше Епархије налази се у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Шведској, тачније у засеоку Smedjeryd (Смедјерид), место Våxtorp (Воксторп), општина Laholm (Лахолм), срез Halland (Халанд). На путу бр. 24 између Laholm и Örkelljunga (Еркелљунга) стоји путоказ са натписом "Smedjeryds kloster", такорећи на граници између среза Халанд и региона Skåne (Сконе). Из правца Лахолма после Воксторпа скреће се удесно и након једног километра стиже се пред Манастир. Из правца Е4 скреће се код Örkelljunga (Еркелљуга) код кружног тока Skåne porten "Сконе портен" и вози се путем бр. 24 према Våxtorp (Воксторпу). Чим се пређе граница између Сконе и Халанда скреће се улево код већ споменутог путоказа. Срећан пут и добро дошли!

Сви ви који немате превоз а имате жељу да идете у Манастир можете се обратити вашем свештенику о. Милану Вукашину на 035- 710 07 73 или 0704-97 74 48

09. јуна (недеља) у нашој парохији неће бити

Св. Литургије.

 

 

Radio Televizija Srbije, Radio Beograd, Hilandarska 2

SATS - Savez atletskih talenata Srbije “Aleksandar Petrovic”

WWW.KROSRTS.RS

DVADESETTRECI KROS RTS ZA GRAN PRI RADIO BEOGRADA

”KROS RTS U DIJASPORI”

HALMSTAD 2013

Pozivamo djecu, omladinke i omladince u uzrastu od 0 – 9 razreda da ucestvuju na krosu ”RTS U DIJASPORI” koji ce se odrzati u HALMSTADU 18. MAJA 2013.

Kros ce se odrzati na Sannarps idrottsplats (iza bazena) sa pocetkom u 13:00. Sastanak ucesnika u Srpskom klubu ”Krajisnici” u 11:30 sati (Larsfridsvägen 22).

Raspored trka

(br. trke, razred, pol, duzina staze)

1.  Predskolski uzrast (M+Z)  100 m                                   7.  V + VI Z                           400 m

2.  I + II M                             200 m                                   8.  VII + VIII M                       500 m

3.  I + II Z                              200 m                                   9.  VII + VIII Z                        500 m

4.  III + IV M                          300 m                                   10. IX M                               600 m

5.  III + IV Z                           300 m                                   11. IX Z                                600 m

6.  V + VI M                          400 m                                   12. Seniori                            400 m

Pehar za prvo mjesto, medalja za drugo i trece mjesto, diploma za sve ucesnike.

Prijave slati na e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели ili na telefon 035-15 83 47.

Prijava se moze izvrsiti i na dan trke, najkasnije pola sata prije starta. Prijava na dan trke kosta 20 kr. U prijavi navesti:

1. ime i prezime 2. razred 3. adresu 4. e-mail adresu i broj telefona.

Poslije trke sastanak u prostorijama kluba gdje ce ucesnici trke biti posluzeni sa sendvicima i vocem. Zavrsetak aktivnosti planiran je za 17:00.

Za pet ucesnika trke i dva pratioca omogucen je odlazak u KAMP RTS za djecu iz dijaspore koji se odrzava u toku sedmice br.26 2013. u POZAREVCU.

Kros RTS za dijasporu se odrzava drugi put u Svedskoj u organizaciji Srpskog kluba ”Krajisnici” iz Halmstada u saradnji sa RTS Srbije i pod pokroviteljstvom Espergaerde Turist UniLines iz Danske.

DOBRODOSLI!

 

 

 

 

И Р И Н Е Ј

по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачкИ и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

…Нећеш оставити душу моју у аду,
нити ћеш дати да Свети твој види труљење

(Пс 15,10)

Заиста је истинита ова реч пророка Божјег којом нам благовести светли празник Христовог Васкрсења, празник велике хришћанске радости и духовног весеља. Ако постоји дан међу свим данима за радовање, то је данашњи дан – дан у који прослављамо Васкрсење Христа Бога нашега. Благодарећи овом светом дану, сви дани људски – од настанка па до краја света – добијају свој прави смисао, и све оно што се у те дане догодило и догађа добија своје право значење. Ако се одиграо догађај на који се може свести Хришћанство, онда тај догађај јесте Васкрсење Христово. Ако има празника на који се могу свести сви празници, то је, опет, Васкрсење Христово. Црква зато празник Васкрсења Христовог и назива Празником над празницима. А у цркви појемо: Ево дана који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њему! (Пс 117,24).

Васкрсење Христово је темељ Хришћанства, темељ Цркве, јер је њиме Господ потврдио Своје целокупно учење. До Васкрсења Он је учио о вечном животу; Васкрсењем је потврдио то Своје учење и доказао да је Он заиста Живот вечни. До Васкрсења, Он је учио о непрестаној љубави Божјој према људима; Васкрсењем је посведочио ту љубав, јер је ради човека победио највећег непријатеља људског – смрт. Да није васкрсао, Христос не би био ни Бог ни Господ, ни Спаситељ ни Искупитељ, већ обичан човек. Једино у светлости Васкрсења Његовог постаје јасан и објашњив Његов живот на земљи и сва дела Његова. О томе Преподобни Јустин Ћелијски каже: „Одузмите Васкрсење Христу, одузели сте Му Божанство, јер сте Му одузели оно што Га чини Богочовеком, и Спаситељем, и Васкрситељем.“ Тек Васкрсењем Христовим људи су стварно познали у Њему Богочовека. Без Христовог Васкрсења, вера хришћанска би била бесмислена и немогућа, јер би смрт, главни непријатељ рода људског, остала непобеђена. Ова истина омогућава Апостолу народâ да каже: …ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли (1. Кор 15,16-20). Христово Васкрсење даје смисао и небу и земљи, и човеку и људској историји. Клањајући се Живоме Богу, ми се клањамо и свом бесмртном, непролазном људском достојанству. Када је Христос васкрсао, свети квасац бесмртности ушао је у људску душу, у људско биће и у људски ум, и обасјава човека да би људски живот задобио вечни смисао и вечно значење.


 

Истина Васкрсења посебно снажно одјекује у нашем времену, препуном патњи и страдања – времену у којем се, као ретко када раније, поставља питање смисла и циља живота. Сведоци смо тога да је из дана у дан све више усамљених и остављених; толико је домова без топле људске речи, толико је деце лишено родитељске пажње и љубави. Пуне су болнице страдалника, оних који болују телом и душом. Појаве као што су насиље, терор, пљачка туђе имовине, невиђен немир који је данас завладао у душама људи широм света, склоност криминалу, угрожавање мира и среће других, произилазе из духовно опустелих и морално раслабљених душа, и то најчешће код младих људи који се губе пре него ли и нађу неки пут у живот. Себичност и непоштење и данас, као и јуче, уништавају сваки прави живот у заједници, заједничко добро и имовину. Неповерење и грамзивост, насиље и отимање туђег, угрожавају личност и њену сигурност и достојанство.

За човека нема веће тајне и непознанице од постојања зла у свету. Понекад нам се чини да се оно толико склупчало и згуснуло да га можемо сасвим јасно видети, готово опипати. Зло наступа спектакуларно, оно воли да се експонира и да напуни све штампане и електронске медије поруком: ја сам непобедиво – живот је бесмислен јер у њему ја владам. Оваква порука указује на догађаје Великог Петка: зло не влада само земљом, већ је јаче и од Бога, јер и Њега Самог може да отера у гроб – поручује нечастиви, не схватајући да Христос смрћу Својом побеђује смрт.

Од када постоји, човек читавог живота жуди за миром, срећом и успехом у животу. Воли да буде признат и познат, да чини дела која ће га надживети, да иза себе остави своје име. И крајње обичан човек, а не само обдарени, геније и светска величина, ужива када неко хвали нешто његово, или се диви његовом поступку. Врло често, међутим, у животу не успевамо, нисмо срећни, нити умемо дар Божји до краја да употребимо на добро. Многобројнији су они који иза себе остављају више дана са мукама и немирима, него ли они са много дана среће и спокојства.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 7 од 43

brska