ЗАДУШНИЦЕ               субота 30. мај              у 18.00 ч.

 

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским ваде се честице из просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника да се помињу у цркви. На папирић, ако нема „помјаника", напишу се имена живих и упокојених и остави се прилог својој Светој Цркви која се непрестано моли како за живе тако и за наше упокојене сроднике.

Много је наших жеља, туге, радости или бриге за ближње, зато се за све њих молимо. У молитвеницима постоји посебан одељак где се уписују имена свих нама драгих особа за које се молимо, како за живе тако и за упокојене.

Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су дан кад се сећамо наших покојника и за њихове душе се молимо. Задушнице су дан за душе (преминулих). Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих. Зимске задушнице су у суботу пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан. Тог дана се посећују и уређују гробови наших драгих, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб, пале се свеће за покој душа, а ако су нам сродници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, онда се у цркви служи помен.

У једном тексту покојног  Патријарха Павла пише: "Еванђелско учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вере... Са том вером да су наши сродници и пријатељи и после смрти живи пред Богом Живим, ми хришћани не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих и вршимо за упокојене спомене... Чинимо добра дела у њихово име, приносимо кољиво, палимо свеће, дајемо даће и подушја."

Опширније...
 

patrijarh_vaskrs_poslanica_2011

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,
но разорио си силу пакла
и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,
женама мироносицама говорећи: Радујте се!
и Својим апостолима мир дарујући,
Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење!

Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у којима прослављамо Христово Васкрсење, које се догодило, како сведоче древни тајновидци Божји, у исти онај дан у који је Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.

У исти тај дан, сагласно истим тајнозналцима, избавио је Господ Свој изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то јест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.

Пуноћа Божјег присуства у Његовој творевини открива се управо у тајни Христовог Васкрсења, овога светога дана у који Му појемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени.

Очевидно је, да се Васкрсење Христово јавља и показује не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.

Најдубља чежња човекова јесте чежња и вапај за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова је само она слобода која га ослобађа од тираније пролазности и смрти – свака друга и другачија слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе.

Опширније...
 
Matija_Beckovic
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 2 од 43

brska