Ово је, браћо и сестре, пут до Бога већине од нас. Међутим, постоји још један, једноставнији и душекориснији пут, којим смо требали да ходимо од детињства. То је пут исправног, градећи тако себи и вечно обиталиште у Царству Божјем.

Но, вратимо се на наставак јеванђелске приче и послушајмо шта је Христос, угледавши узетога, рекао: “Синко! Опраштају ти се греси твоји”.

Ово су речи које и за сваког од нас понаособ имају велику важност. Јер, тим речима Христос је открио тајну о узроцима страдања и мука које нас сналазе. Главни узрок страдања и мука наших јесте грех, и то неокајани грех, односно оно дело против заповести Божје које нисмо исповедили пред свештеником и покајали се за њега.

Тешко се вара свако ко мисли да ће му греси бити опроштени без покајања. Нити један грех који се не исповеди и за који се не покајемо из свег срца неће бити избрисан из вечне књиге Божје и за сваки такав примићемо у овоме животу невољу и муку, које имају за циљ да нас приведу покајању.

Зато сва страдања и муке које нас сналазе требамо схватити као нешто што нас опомиње на наше преступе.

Требамо се сваку вече пре спавања присетити како смо и шта радили и чинили тог дана и у поређењу са законом Божјим чистити она дела и мисли из живота која су супротна том закону. За свако оно дело које је супротно заповести Божјој требамо принети покајање и исповест, да нас не би снашла последица његова у виду страдања.

Када изостане покајање и исповест, неминовно наступа страдање, да би нас опоменуло. Стога будимо мудри и узмимо покајање и исповест да и нама Христос каже као и узетоме из данашње јеванђелске приче: “Синко! Опраштају ти се греси твоји”.Уз покајање и исповест нераздвојно су везани молитва и пост.

Као што птица без крила не може полетети у небеске висине, тако се ни дух људски не може одвојити од земаљског мудровања без молитве и поста. Молитва омогуцује да се искра Божанске благодати, усађена у свакој души, претвори у буктињу која осветљава пут ка Богу и ствара чезњу за Њим. Када човек молитвом упали Божански пламен у души својој, онда осећа неописиву радост и милину које преображавају читаво његово биће. Тада тело постаје оклоп за душу, јер својим прохтевима њу спречава да стално буде у заједници са Богом, те се у човеку рађа зеља за превладавањем телесних потреба.

Пост и јесте та непобедива сила која омогућује да душа превлада тело и да се сједини са Творцем својим. Зато је света Црква установила и благословила пост за сву верну децу своју. Сам Спаситељ наш Господ Исус Христос нам је Својим личним примером то показао и предао нам у наследство, а на нама самима је колико ћемо следовати Његовом примеру. Можемо мудровати и измишљати разне изговоре и комбинације, али оне нас само удаљују и спутавају на нашем путу ка Богу, на нашем путу ка потпуном исцељењу душе и тела.

За нама је прва недеља Великог васкрсњег поста, у којој смо приносили Господу наше усрдне молитве и добровољна уздржања за опроштај наших грехова, у којој смо својим трудима настојали изгладити све наше преступе пред Богом и показати се као чисти сасуди у које ће Бог по неизмерном милосрђу свом спустати своју благодат и давати нам снаге да вршимо вољу Његову у овом свету.

Пред нама је наредна седмица, која нам такође пружа прилику да своје душе очистимо и избелимо од примеса било свесног било несвесног живљења против Бога и Божјих заповести. Потрудимо се, па и у наредној седмици принесимо Богу наше срдачне молитве. Принесимо Богу и наша добровољна уздржања. Принесимо Богу и све остале душеспасавајуђе јеванђелске врлине, да бисмо очистили сами себе од греховне прљавштине и показали се као достојни служитељи Божји.

Нека Бог и Пресвета Богородица и сви Свети буду свима нама на помоћи и дају нам снаге да умножимо Божанску благодат у душама својим, да бисмо могли из свег срца и душе узносити благодарност и славу Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. АМИН.

Недеља друга Великог поста - Пачиста

Јеванђеље о исцељењу узетог

Зачало: 7, Марко (2, 1 - 12)

У време оно уђе Исус у Капернаум после (неколико) дана; и прочу се да је у кући. И одмах скупише се многи, тако да не могаху ни пред врата да се сместе; и казиваше им реч. И дођоше к њему с раслабљеним, кога су носила четворица, И не могући приближити се к њему од народа, открише кров где је био; и прокопавши спустише постељу на којој узети лежаше. А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: синко! опраштају ти се греси твоји. А ту сеђаху неки од књижевника, и помишљаху у срцима својима: ста овај тако хули на Бога? ко може опрастати грехе, осим једнога Бога? И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својим? Шта је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се греси? или рећи: устани и узми постељу твоју и ходи? Но да знате да власт има Син човечји на земљи праштати грехе, (рече узетоме): Теби говорим: устани, и узми постељу своју, и иди кући својој. И уста одмах, и узевши постељу изиђе пред свима тако, да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тако (што) видели нисмо.

АМИН.

 

 

brska