Прво колo српских сестара основано је у Београду на Велику Госпојину 28. августа 1903. године као национално, хумано и културно друштво жена, са циљем да пружи помоћ незаштићеном и терорисаном српском становништву, прикупљањем прилога , указивањем помоћи и бригом о болесним и незаштићеним особама у ратним временима. После Другог светског рата комунисти су забранили рад КСС у отаџбини.

Сачувани записи о делатности Кола српских сестара незаобилазни су део културне историје српског народа и то оног дела који су стварале жене и коју су добротом оплемениле и украсиле. Упркос наметнутим прекидима, Коло српских сестара је пример огромног пожртвовања, свести о стању свог народа и солидарности са њим, пример храбрости и добре организације којом су допирале до најудаљенијих и најугроженијих средина, подстичући оно што нам је увек требало - наду.

Делатност Кола, уз хуманитарну, имала и веома изражену верску, културну и просветитељску мисију.

Оснивачице кола српских сестара: Надежда Петровић, Савка Суботић и Делфа Иванић

 

Активности Кола српских сестара у цркви огледају се у :

  • учествују у неговању српских верских обичаја
  • раде на очувању и напретку црквене заједнице и српске традиције
  • раде на припремању свих црквених манифестација
  • активности поводом божићних и васкршњих празника (везивање бадњака, бојење јаја и др.)
  • активности поводом црквене славе и других верских празника
  • брину о уређењу Светог храма
  • раде на пружању помоћи свим парохијанима који помоћ требају (помоћ старим и болесним особама, породицама са више деце...)
  • учествују у акцијама за учвршћивање хришћанске породице
  • учествују у организовању хуманитарних акција и разних других дела  љубави према Богу и српском народу
  • раде друге послове према потреби црквене општине



Све жене племенитог срца које желе да се придруже Колу српских сестара и хуманитарно ангажују  у животу  Црквене општине Свете Петке у Халмстаду, могу да се јаве надлежном свештенику  Милану Вукашину .

 

brska