fbpx
Skip to content Skip to footer
НАШ ПАТРИЈАРХ

O ПАТРИЈАРХУ

sveta petka halmstad patrijarh

Његова Светост Патријарх српски Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Гимназију „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду 1980. године.

Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), садашњег Епископа бачког, у манастиру Високи Дечани, на
Томину недељу 28. априла/11. маја 1986. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1987. године, када га је блажене успомене епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски Павле (Стојчевић), у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона 8. јуна 1987. године. Постдипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини(1987–1990. године).

У чин јеромонаха рукоположио га је Епископ бачки др Иринеј, 21. новембра 1990. године на
Аранђеловдан, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те Свете обитељи, која је доживела свој препород – обновљени су стари и изграђени нови конаци,
подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирске цркве.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, поготово из Новог Сада и
Београда. 

Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести
зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих”, која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије. 

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду, одржаном 14. маја 1999. године, изабран је за Епископа јегарског викара Епископа бачког. Хиротонисао га је блаженопочивши патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године.

Докторирао је 2004. године на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини, одбранивши дисертацију на тему „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог“ (Τό δυνατόν τῆς γνώσεως τοῦ Θεοῦ εἰς τόν Ἀπόστολον Παῦλον κατά τόν Ἁγιον Ἰωάννην τόν Χρυσόστοµον). Од 2004. године када је изабран за доцента, запослен је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је наследио чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на катедри Пастирске психологије. 

На Групи за катихетско и пастирско богословље, два пута је биран за доцента (2004, 2010) и једном за ванредног професора (2015), кад изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. На Групи за библијско богословље (2021) био изабран за редовног професора, из уже научне области Библистика.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова. 

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и
прави спиритус мовенс Хуманитарног фонда „Привредник”, који обезбеђује стипендије за велики број обдарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну
припадност.

Републичка Скупштина Србије га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције Епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких
утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни
допринос покретању низа радијских и телевизијских емисија које се баве религијским темама, као и црквених радио станица.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године поверава да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије.

 Плодови његовог рада на том пољу нису само одговарајући законски прописи, већ и
одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Са колегама са Групе за библијско богословље Православног богословског факултета учествовао је у покретању и промоцији Библијског института при истој институцији (2015). 

Одлуком Светог Архијерејског Синода председавао је Извршним одбором за прославу јубилеја Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019). 

У оквиру научних, културних и уметничких манифестација посвећених овом јубилеју, у просторијама Факултета одржана је 9–14. децембра 2018. године међународна научна конференција 

Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, културно и богословско наслеђе. 

Осим што је у овом догађају учешћа узео и као истраживач, са конкретним
саопштењем, учествовао је и у раду Уређивачког одбора зборника радова са скупа, доприневши тако његовом квалитету (Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, том И – ИИ, ур. В. Пузовић и В. Таталовић, Београд: САС СПЦ 2020). 

Уз наведена остварења, такође је, учествовао у раду следећих међународних скупова: 1) Мисери цордиае пер доно, одржан 9–12. септембра 2015. године у Бозеу; 2) Човјек и смрт, одржан 14–16. септембра 2016. године у Загребу, у сарадњи Института друштвених знаности „Иво Пилар“, Хрватског католичког свеучилишта и Удружења „Посмртна помоћ“; 3) Свети Јован Златоуст данас, одржан 18–20. октобра 2018. године у Источном Сарајеву, у организацији 

Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву; 3) Сагледавања „религијски другог“ у светим списима [Библије и Кур’ана] и њихове импликације за формирање јавне комуникације, одржан 2–5. новембра 2017. године у просторијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у са-организацији Универзитета Фридрих Александар у Ерлангену, Немачке службе за академску размену (ДААД) и Факултета исламских наука у Сарајеву; 4) Јеврејске и хришћанске перспективе заједничког наслеђа, одржан 3–6. септембра 2019. године на Православном богословском факултету, а у оквиру интернационалног пројекта Европа и хришћанске вредности који подржава канцеларија Фондације Конрад Аденауер у Београду. 

У категорији националних научних скупова учествовао је у следећим догађајима: 1) Европа и хришћанске вредности: путеви библијске рецепције, одржан у оквиру скупа Зашто је рецепција важна? (31. мај – 3. јун 2018. године) на Православном
богословском факултету у Београду; 2) Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије у оквиру 800 година Аутокефалије Српске Православне Цркве, одржан 16– 17. децембра 2019. године у Београду и Новом Саду, у организацији Матице српске, канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Београду и Института за литургику и црквену уметност ПБФ УБ и Центра Монс Хемус.

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је др Порфирија (Перића) за Митрополита Епархије загребачко–љубљанске; исте године 13. јула блаженопочивши патријарх Иринеј (Гавриловић) увео га је у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу. 

Као Митрополит загребачко-љубљански радио је на духовној и материјалној обнови у Митрополији. Између осталог, завршио је обнову храма у манастиру Лепавина поред Крижеваца, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима“. 

Поводом примања награде Митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. 

Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи“ и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење“. 

Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за
миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.

Говори грчки, енглески и служи се руским језиком.