fbpx
Skip to content Skip to footer

Гордост: Пламен Ега који Гаси Светлост Душе

Гордост је једна од најопаснијих препрека духовном напретку, дубоко усађена у људску природу, која често остаје непримећена и неосвешћена. Овај грех је корен многих других грехова и отуђује човека од Бога и ближњег.


У Библији, гордост се често повезује са Луцифером, анђелом који је пао због свог ега и жеље да се изједначи са Богом. Луциферово падање представља драматичан пример како гордост може да доведе до пропасти. Свети оци Цркве су упозоравали да је гордост извор сваког зла, јер подстиче човека да себе поставља изнад других, да одбаци скромност и понизност, и да одбаци Божију вољу.


Гордост се манифестује на различите начине – кроз сујету, надменост, осуду других, охолост и тежњу за влашћу и доминацијом. Она је као тамни облак који засењује сунце истине и љубави. Када човек допусти да га гордост обузме, губи способност да види истину о себи и другима, и постаје затворен у свој свет илузија и лажних достигнућа.


У православном хришћанству, лек против гордости је понизност. Понизност није слабост, већ снага духа која отвара срце Божијем присуству и деловању. Понизност је признање наше зависности о Богу и свест о нашој истинској вредности пред Њим. Кроз понизност, човек постаје способан да прими Божију благодат и да се уздигне изнад сопствених слабости и грехова.


Молитва је кључна у борби против гордости. Кроз молитву, човек се повезује са Богом и препознаје своју маленост и грешност. У молитви, човек се отвара Божијем милосрђу и добија снагу да се одупре искушењима ега и гордости.


Поред молитве, постоји много духовних вежби и пракси које помажу у сузбијању гордости. Једна од њих је аскеза, одрицање од телесних задовољстава и физичких удобности како би се ојачала духовна воља и отпорност на искушења ега. Такође, служење другима са љубављу и пожртвовањем може да нас ослободи од себичних тежњи и усмери нас ка служењу Божијој вољи и добробити заједнице.


На крају, важно је да свако од нас испита своје срце и призна своје слабости и грехове пред Богом. Само кроз искрену покајање и понизност можемо ослободити наше душе од окова гордости и крочити путем духовног напретка и близине са Богом. Јер само кроз понизност можемо постати истински велики у Божјим очима. Сваки корак ка понизности је корак ка ослобођењу од терета ега и корак ка светлости Божије благости.