На идеју о оснивању женског удружења са циљем јачања
националне свести везане за ослобођење „поробљене браће“, како
оне на југу, под турском влашћу, тако и оне на северу и западу, под
аустроугарском влашћу, те помоћ угроженима, без обзира на
национално и верско опредељење, дошла је Надежда Петровић,
која је средином 1903. водила разговоре са Делфом Иванић, женом
тадашњег српског конзула у Скопљу.

Своју идеју је изложила
Надежда у кући свог оца Мите Петровића, где је окупила виђеније
грађане, махом супруге јавних радника.

Оснивачка скупштина удружења је одржана на Велику госпојину,
15/28. августа 1903, у сали ресторана Коларац, на Позоришном тргу,
пред око три хиљаде жена. У то време, на оснивање женских
удружења није се гледало благонаклоно због неоправдане
неповерљивости на рад жена уопште.

Из тог разлога, да би се што
брже афирмисало у јавности, имајући у виду њен друштвени утицај,
за прву председницу Кола је изабрана Савка Суботић, која је важила
за умну жену, великог заговорника националне слободе
војвођанских Срба у Аустроугарској, са великим искуством на пољу
афирмације српског националног идентитета и хуманитарног рада.

За потпредседницу је изабрана Делфа Иванић, а за секретарицу
Надежда Петровић.

Име удружења дао је Бранислав Нушић, а прва
Правила Кола српских сестара написали су Бранислав Нушић и Иван
Иванић 1907. године.

Обласне организације Кола српских сестара осниване су у многим
подручјима где живе Срби, те тако и у Шведској.

При Српској
православној црквеној општини Халмстад, постоји и ради Коло
српских сестара од самог оснивања Црквене Општине 2010. г. које је
добровољно посвећено потребама саме црквене општине и народа
који живи на теритирији наше парохије.

Сестре несебично учествују
у припремању свих црквених манифестација, брину о чистоћи у
уређењу храма и својим активностима обогаћују парохијски живот.

Редовно организују разне хуманитарне акције, а многе од њих често
помажу на богослужењима певањем и читањем. Вођено идејом
очувања српских верских и културних обичаја, Коло српских сестара
преноси на будуће нараштаје задатак да суштину светосавске
традиције сачувају од заборава.

Уколико имате мајчински осећај за свој народ и нашу духовну децу,
желите да учесвујете активно у хуманитарним организацијама
можете увек да се придружите нашем скромном раду и ви
допринесете својим даром нашој Црквеној заједници.