Спрско просвјетно и културно друштво ”Просвјета”
Српско просветно и културно друштво Просвјета је основано 1902. године у Сарајеву.
Друштво је основала академски образована српска омладина као реакцију на катастрофално стање у образовању, а то најбоље потврђује чињеница да је у време оснивања Просвјете у читавој Босни и Херцеговини било око 30 високообразованих Срба.
Oвако је изгледалo оснивање у Халмстаду
О Просвјети
Ти људи су били свесни колико су наш језик, писмо и култура важни за опстанак народа.
Првобитно је планирано да се оснује друштво које би пружало материјалну помоћ ђацима и студентима али се идеја врло брзо проширила и постала својеврсни покрет који је за циљ имао да сачува оно што чини наш национални идентитет, нашу културну, историјску и књижевну баштину.
Какав је то одјек имало најбоље говори податак да су свој допринос раду Просвјете, стваралачки и материјални, дала нека од највећих имена српске интелигенције, као што су: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров, Јован Цвијић и многи други.
Међутим, као и све остало што је имало префикс српски тако и Просвјета од самог почетка наилази на огромне проблеме у раду.
Три пута је била забрањивана (1914., 1941. и 1949.) и три пута је њен рад обнављан. Последњи пут рад Просвјете је обновљен 1990. године и њено седиште је у Републици Српској.
С обзиром да је велики број нашег народа у задње две деценије расељен широм света јавила се потреба за очувањем српског националног идентитета у дијаспори.
Тако се Просвјета, као главни носилац културних и образовних активности, проширила и у друге земље те данас имамо и Просвјету Аустрије (основана 2011.) и Просвјету Шведске (2022.).