Чудо као Осећај
Када чујемо реч чудо, у свести нам одједном одјекне утисак о неком необичном, невероватном, чак натприродном. Тако ту реч доживљава човек који све своје сазнање своди на објашњиво, опипљиво, логично. За човека који је свој живот привезао за Бога, чудо не представља готово никакву сензацију. За таквога, чудо је само још један доказ да над нама бди Неколико испуњен љубављу и доброту и Који наше животе устрова ка савршеном Добру.
Изванредни Догађаји
У сваком тренутку на свету се нешто изузетно догађа. Неко добије на лутрији, неко узвраћа вољеној особи, неко безнадежно болестан изненада оздравља. Али сва та чудеса су пролазна, и у потрази за вечним, људи се често окрећу Богу и сећају се како је Христос васкрсао Лазара, претворио воду у вино, са неколико векни хлеба и риба нахранио хиљаде…
Наравно, за хришћане су ове библијске приче непоколебљиве истине, али атеисти све поричу. Спор о постојању Бога траје онолико колико постоји религија.
Чудотворно Мироточење
А шта је са чудотворним мируточењем? Да ли је ово заиста још једно чудо Господње, dato људима како би се вратили и ојачали их у вери, или само нечја мајсторска шала?
Први забележени случај мируточења у Русији догодио се крајем 13. века у Великом Устјугу. У то време у граду је живео свети јуридивни Прокопије, који је поседовао дар прозорљивости. Године 1290. почео је да вапи суграђанима: “Покаже се и исправите, иначе ћете страдати од ватреног града” – али људи су се само смели. Међутим, како је предвидео, неколико дана касније, у недељу поподне, изнад града се појавила црна камено-ватрена облака.
Устјуг је утопио у тами, пропраћеном тутњавама грома. Грађани су похитали у храмове са молитвом и покајањем. Већина људи окупила се у храму, где се, испред иконе Богојављења, усрдно молио Прокопије. А онда је из иконе почело да тече толико мира да су могли да пуне црквене посуде.
Готово истог тренутка, облаци су се удаљили од града, а двадесет километара даље избила је ватра изазвана громом и уништила читаву шуму. Становници града били су поливани миром који је потекао са иконе и многи су добијали исцељење од сваке болести.
Познате Иконе и Њихова Чуда
Једна од веома познатих икона је Иверска икона Богородице, која је од 1982. петнаест година мирутоčila. Православци сматрају да је мируточење ове иконе једно од највећих чудеса у прошлом веку. Чувар иконе, Џозеф Муњоз Кортез, који је предавао историју уметности на Универзитету у Монтреалу, отишао је у Грчку те године, на Атос, земаљско пребивалиште Пресвете Богородице.
Џозеф је тражио од монаха да му продају икону, осећајући да она треба да буде са њим на Западу, али је одбијен. Међутим, сутрадан, када је Кортез требало да крене, игуман га је сустигао и благословио иконом Богородице, рекавши да га је сама Царица Небеска благословила овом иконом.
Загонетни Феномени
У новембру 1982. Џозеф се пробудио и осетио да је у његовој соби изузетан мирис – потоци мира прелили су се преко иконе Богородице. Кортез је икону однео у храм и од тада миро тече тачно 15 година, остајући суво само недељу дана – у Страсној недељи Великог поста, пред Васкрс. И све ове године Џозеф је путовао са чудесном мируточивом иконом по целом свету: од Аустралије и Аргентине до Бугарске.
Излечења од неизлечивих болести у земљама где је боравио, забележена су у огромном броју. Али 1997. године он је убијен у Грчкој, а икона је нестала.
Постоје и тајанственији случајеви струјања мирне. Тако се сваке године током 24 сата исушена крв на дну посуде, која се чува у напуљској катедрали, изненада претвара у црвену течност, коју католици сматрају крвљу Светог Јанура, бискупа од Беневита, коме су Римљани одсекли главу 305. године.
Крвава Икона и Њене Повезаности
Чудна икона „Полагање трновог венца на главу Спаситеља“, смештена у цркви Светог Гроба у Јерусалиму, такође је позната широм света. На икони је приказан тренутак када су римски војници, ругајући се Исусу, положили на Његову главу круну од трња. Од почетка хришћанске ере, ова икона је крварила само три пута. Први пут икона у Цркви Светог Гроба у Јерусалиму крварила је 1572.
На месту данашње иконе, у то време налазила се древна фреска на исту тему. А уочи Васкрса, ходочасници су се запрепашћено гледали: фреска је „оживела“, низ њу су се сливали потоци течности који су личили на крв. Неколико дана касније, 24. августа 1572. године, током злогласне ноћи Светог Вартоломеја у Паризу, убијена је готово трећина становништва.
Уочи Васкрса 1939. године, неколико монаха у јерусалимском манастиру били су сведоци другог кравотаčenja, који су чудо пријавили јерусалимском патријарху, а који је о овоме обавестио и римског папу. Други светски рат почео је у септембру те године…
У априлу 2001. године, шеф руске духовне мисије у Јерусалиму, јеромонах Теофан, јерусалимски патријарх Иринеј и хиљаде ходочасника из целог света били су сведоци крварења ове иконе